Ono što lekari kriju od Vas: Rak i društveni život

Nikada ne idite doktoru čije kancelarijske biljke su uginule.

U prvi tren mi je bilo smešno a onda ipak nije. Znam kako nekada izgleda radni dan, gomila ljudi, gomila bolesti, iznenadili bi ste se kada bi saznali koliko lekara na kraju radnog dana ima suicidalne ideje a koliko popije lekove za smirenje. Uglavnom pričam o svojim iskustvima, ne o tuđim, o ljudima koje poznajem o prijateljima koji nisu sa nama. Sećam se hirurga sa kojim sam se družio, izašao je iz operacione sale, oprao se, ušao u svoju kancelariju, radno vreme je odavno isteklo, uzeo je da popije šoljicu kafe i umro. To nisu priče koje se pričaju deci koja se ubeđuju da postanu lekari. Iz tog ugla uvelo cveće ne deluje tako strašno. Ipak, ako neko postavi cveće i ne neguje ga, nego dopusti da propadne razmislite da li će tako dopustiti da propadne i vaše zdravlje. Nega cveća, nega bolesnika, ima smisla. Dobri organizatori će naći nekoga da to radi za njih, veliki radnici će sve raditi sami. Znate li koliko ima lekara koji se brinu za Vaš život a svoj su prepustili bolesti? Znate li koliko ima lekara koji ne dočekaju da osete kako je biti penzioner? Pitam se koliko ljudi bi se lečio kada bi znao koliko je bolesnih lekara. Ne mislite da je to samo kod nas, dobro, priznajem, mi jesmo neodgovorni ljudi, ovoliko zapuštenih, nelečenih ljudi mislim da nema ni u Indiji gde ni nema dovoljno lekara. Znam da mi iz Indije i Egipta svaki dan pišu kolege i mole me da dođem kod njih makar koji mesec. I kod njih lekari umiru pre vremena. U tom dopisivanju su mi poslali jedno zanimljivo istraživanje sa naslovom - Šta lekari kriju od Vas? Istraživanje nije bilo neko bezvezno, obavljeno je u SAD na nešto više od 3000 žena obolelih od raka dojki. Rezultati su bili zapanjujući. Žene koje su vodile ispunjen društveni život u odnosu na one koje su se povukle iz života umirale su u manjem broju, potpuno ozdravile u mnogo većem broju. Te brojke nisu beznačajne a nisu ni na nivou statističke greške, kreću se od 33 do 54%. Amerikanci su uredni u ispitivanjima, obrađivali su sve moguće podatke, čak i da li su žene aktivne na društvenim mrežama, idu li nedeljom u crkvu, imaju li podršku porodice, imaju li podršku prijatelja. 

Da li Vam je iko ikada prepisao druženje kao lek? Mislim da je pravo vreme da ga prepišete sami sebi a ako Vas iko pita slobodno recite da Vam je jedan lekar propisao da se družite, pozovite se na mene (možete da pozovete i mene).

Zašto je to tako? Duboko verujem da nije sve samo u lekovima, suviše iskustva imam da znam kako se čuda dešavaju. Ja sam optimista po svojoj prirodi, verujem da se bolest može pobediti i verujem da svako zaslužuje normalan život. Sad malo reklame, ako se već razbolite tu smo mi - Dijagnostički centar Neo Mag, dođite na vreme.

Neo Mag

Prva rečenica bloga nije moja, izgovorila ju je Erma Bombeck koja je takođe napisala: Tanka je linija koja razdvaja smeh i bol, komediju i tragediju, humor i bolest. Lepo i tačno, zato se ne zatvarajte u četiri zida bili zdravi ili bolesni, hodajte, šetajte, pričajte sa ljudima, ne krijte bolest, ne bežite od bolesnih, ljudi su isti kao i oni koji su prividno zdravi.

Život...

Vic, sestra ulazi u bolesničku sobu i vidi da pacijentkinja drži jabuku na stočiću pored sebe. Jabuka na dan i lekar vam nije potreban (“An apple a day keeps 
the doctor away, right?”).

- U pravu ste, evo tri dan mi doktor nije ušao u sobu..

Šalu na stranu, nije to ustvari ni malo smešno, hvala Bogu nije ni često ali dovodi me do razmišljanja o struci, koliko ustvari iko poznaje istinu o tome šta se krije ispod belih mantila.

Biti lekar je predmet česte mistifikacije, idealizovanja i na kraju brojnih razočarenja. Kada mala devojčica ili dečak, suočena sa neminovnim odrastanjem i svetom odraslih, poželi šta će biti kada odraste to obično bude neka neverovatna kombinacija predmeta igre i televizije. Tada na scenu stupaju ambicije roditelja a jedna od njih, nepresušna, je da njihovo dete, njihovo prepametno čedo, postane lekar. Nije ni važno kakav lekar, nije ni važno šta je medicina. Pri tom, većina plaše tu istu decu pričom da će čika doktor da im da injekciju ako nisu dobri. Konfuzija kreće od ranog detinjstva, kako postati osoba koja je istovremeno izvor straha. Niko nikada ne objasni šta je to biti Čika ili Teta u belom. Dobro, priznajem, postoji i obrnuti niz primera, skoro nikada nećete čuti nekog lekara, makar ne javno, kako priča da će njegovo dete biti lekar, ne, to nikako, može biti šta god želi, lekar ne.

Surovi sudar sa svetom medicine počinje već na prijemnom ispitu koji nosi niz razočarenja ali pravi slom svih iluzija nastaje prvih dana studiranja. Većina studenata doživljava ostale kao svoju konkurenciju a ne prijatelje u istom brodu koji je u oluji, većina nikada neće pomoći drugom studentu. Uopšte, retko kada možete čuti da jedan lekar govori dobro o nekom drugom a ako to radi veliko je pitanje kakvi su mu motivi. Dogovorili smo se, nema laganja. Znam da je istina gruba, neprijatna ali je takva. Pored očigledno neprijateljskog stava većine na red dolazi anatomija i ulazak u salu sa leševima. Shvatićete da većina nikada nije videla mrtvu osobu pre toga, da većina oseća veliku neprijatnost a neki čak i strah i zamislite kako izgleda ulazak u salu sa nekoliko raskomadanih i raspalih leševa izvučenih iz formaldehida, brojni padnu u nesvest. Meni je najgore bilo kada sam nakon vežbi iz anatomije došao kući na ručak a meso koje je bilo na stolu je izgledalo identično onom na stolovima sale za anatomiju.

A to je samo studiranje. Završeni studenti, puni znanja koje je teško primeniti u praksi, uglavnom je zastarelo, suočavaju se sa drugom realnošću - nema posla. Frustracije samo rastu. Da li znate, bar ako je verovati istraživanjima u američkim bolnicama, da je broj zavisnika među medicinskim osobljem ogroman, mnogo veći nego u drugim profesijama. Veliki je broj samoubistva, veliki je broj mentalno obolelih. Lekari su, naravno i drugo medicinsko osoblje, prinuđeni da gledaju svakakve gadosti, da gledaju unakažene, da gledaju kako deca umiru, da gledaju ljude kojima ne mogu da pomognu, da se bore protiv birokratije a to je tek samo delić. Svako nakon posla a sa nizom frustracija odlazi kući gde ga čeka novi niz problema. Svako zna stereotipe, ne bi bili stereotipi da ih ne zna svako a jedan od najvećih je da doktori vole da piju. Kako sam ja radio u ozbiljnim ustanovama toga nije bilo mnogo ali jesam suviše često viđao lekare nalivene alkoholom. Teret konstantne odgovornosti, teret slika koje se vide, teret tuđih sudbina uvek odnese danak. 

Kada se najlakše pogreši? Objasniću uz primer iz svog života. Težak, naporan dan je krenuo negde nakon ponoći, saobraćajka, više povređenih i više preminulih. Ali ti koje novine označe kao preminule pre svog konačnog kraja često budu pregledani, te noći sedam povređenih od kojih će četvoro završiti život pre nego svane, niko stariji od 25, takoreći deca. Ljudi vole da čitaju o mladima koji poginu, vole da o tome raspravljaju, čak i da puste koju suzu ali niko ne razmišlja kako to izgleda iz očiju onih koji pokušavaju da učine nemoguće i iz čijih ruku čili nečiji život. Izobličena, neprepoznatljiva lica, krv koja se pojavljuje i kaplje na pod, izraz beznađa kada se shvati da nijedno umeće ili znanje, čak ni božje čudo ne može da spasi neko dete koje je na stolu. Saznanje da je ipak troje od sedmoro preživelo ne pomaže mnogo. Nakon toga malo odmora, radim od 14h. Dolazim na posao, slušam gomilu birokratskih gluposti od osoba koje nisu vredne pomena. Više od 20 pacijenata, od toga bar 5 neće živeti duže od nekoliko meseci a još 7 će biti podvrgnuto komplikovanom i neizvesnom lečenju. Na kraju dana, već se psihički spremam da krenem, pobegnem odatle, dolazi starija žena. Nije joj to prvi pregled, dolazila je više puta, već je svi znaju, hipohondar, željna da neko potvrdi da je bolesna a nikada niko nije našao ništa. Pregledi se zakazuju za nekoliko meseci a ona insistira da to bude odmah, situacija već prelazi u svađu, reagujem. Sasvim je normalno i svako bi to uradio, da hipohondra pošaljem kući da ne dosađuje više. Da sam to uradio pogrešio bih, najčešća greška, stavljanje prethodne istorije u kontekst sadašnjeg stanja - ako je neko juče glumio da je bolestan onda to sigurno radi i danas i gde baš danas kada je tako težak dan. Ne, nema pravila, svako nekada mora da se razboli i nikada ne znamo ko je stvarno bolestan pre pregleda bez obzira koliko je zdrav bio pre toga. Slučajno, baš zato što je dan bio loš i zbog onog iskusnog crva u mom mozgu, uprkos propisima, odlučujem da pregledam ženu i ona je na operacionom stolu već pre ponoći. U medicini nema mesta sujeti, lične stvari ostaju u civilnoj odeći i mogu se vratiti kada se skine mantil.

Zato kada sledeći put navodite svoje dete da postane lekar, razmislite malo.

Doktori: pazite šta govorite, vaše reči znače

Malo ko će prepoznati ko je napisao: "Prava je šteta što su doktori ograničeni svojom profesijom pa ne mogu makar povremeno reći šta stvarno misle."

Zašto je to tako? Za početak moram reći da se ne može biti potpuno siguran, ne 100% siguran, sigurno ne u početku procesa istraživanja bolesti. To nas uči, kako iskustvo, tako i zdrava logika. Svaki organizam je različit i nikada reakcija ne jednu bolest nije identična kao kod drugih ljudi. Svaki iskusan lekar će nabrojati mnogo slučajeva kada su pacijenti imali iste tegobe a različite bolesti ali i različite tegobe a istu bolest, to se događa redovno. To je prva stvar, niko od lekara nije čudotvorac pa da nakon nekoliko sekundi sve reši, čak i čuveni Dr House pogreši četiri puta pre prave dijagnoze a o njemu su snimili seriju, ne očekujte čuda. Zato je retkost da možete čuti 100% sam siguran, ne postoji ništa drugo, nema nikakvih neželjenih dejstava. Jedan stari lekar mi je ispričao, kada sam ja bio mlad, priču o devojci koja je bila bolesna, teško bolesna a on joj je garantovao da će živeti duže od 5 godina. Stvarno se trudio i on i svi koji su je lečili. Prolazili su dani, dane su zamenile nedelje, nedelje meseci. Prošla je jedna godina, druga, uveliko je isticao taj čudesni rok od 5 godina. Nekoliko dana pre nego što je istekla i ta peta godina pacijentkinja se ubila. Nije ipak preživela tih 5 godina, nema garancija, život nema garantni rok. On nikada više nije ni jednom pacijentu garantovao ništa slično. Dešavaju se i druge stvari, nekada je terapija toliko agresivna da iako se bolest uništi, smrt prevlada, jer je uništen i organizam. Nema garancije, život često nije fer pa i pored velikog truda reši da se okonča. Ima i drugih primera. Suprotnih. Mogu da nabrojim pacijente za koje sam bio po svim medicinskim standardima siguran da neće preživeti, da su me demantovali, preživeli su. Mali broj ali ipak ih ima. Događaj, pravilnije bi bilo reći anegdota ali kada se radi o životu i smrti reč anegdota nije najbolji izbor, dešava se u Merkatoru, sadašnja Roda, u prizemlju me sreće čovek, izbledeo, siv u licu, izraz tuge i patnje, ima crni flor, ne mogu se pohvaliti da se baš sećam ko je ali mi prilazi i kaže: Doktore, moj otac je bio kod tebe na pregledu i evo umro je sad. Mislim u sebi da li sam pogodio, šta li sam ja rekao ali me on preduhitrio i rekao: Baš kao što si rekao. Glup osećaj, drago mi je da sam u pravu ali da nisam otac tog čoveka bi bio živ. Da sam lagao i rekao čuveno - ne brini, sve će biti u redu, ishod bi i dalje bio isti samo bih ja bio nepouzdan lekar. Laž nije uteha već je bežanje od odgovornosti, strah od pogleda u oči. Nije kraj. Popnem se pokretnim stepenicama na sprat a tamo jedan drugi čovek, prilazi mi: Doktore, sećate se da sam bio kod Vas na pregledu. O ne, opet je neko umro, već počinjem da nameštam poslovnu facu, znate, dešava se, nije medicina svemoćna. Ma ne, doktore, nego hajdemo na piće, super se osećam. Ma idi bre čoveče, mislim umro neko. Za dva minuta smrt i život, tuga i radost, razlika je samo u pokretnim stepenicama.

Kada sam počinjao da radim, stariji i mudriji kolega me je upozorio da je taj trenutak kada se saopštava loša vest, onome ko saopštava dužnost, posao i traje kratko ali onome kome se saopštava traje večno. Svako napredovanje bolesti, propadanje pacijenta i konačni kraj biće praćeni sećanjem na taj trenutak. Celog života ostane sećanje na taj trenutak. Zato je veoma bitno koje se reči koriste. I sada, ko zna koliko godina nakon toga te reči mi uvek odzvanjaju kada moram da nekome saopštim neprijatnu istinu.
Ne reaguju svi ljudi isto. Iako vrlo pažljivo biram reči i način kako nešto saopštim, gubljenje svesti je često, suze su redovne. Pitam se ponekad da li sam ja mazohista, mogu kao neke moje kolege da ostavim nalaz na šalteru i operem ruke od tuđe sudbine a ne da budem nečija najgora noćna mora ali negde se mora staviti crta između bežanja i prihvatanja odgovornosti. Zato od nas, radiologa i ostalih iz Dijagnostičkog Centra Neo Mag Niš čujete istinu, to je naš posao, naša dužnost, naš poslovni i životni moto.
Postoje dva pristupa kada se radi direktno o pacijentima, reći istinu ili reći delimičnu istinu. Treći pristup - pobeći od bilo kakvog pitanja i davanja odgovora je nemedicinski i kukavički. Pristup u SAD na neki način obavezuje lekara da saopšti punu istinu sa prognozom i da savetuje da se mišljenje potvrdi kod nekog drugog stručnjaka ili servisa (recimo iz radiologije Radiology Experts Online). Takav pristup ima prednost jer nema stvaranja iluzija i lažnih nada kod pacijenta a smatra se da je dovoljno odgovoran i da će se maksimalno posvetiti lečenju. Drugi pristup je više evropski, istina se kaže bliskoj rodbini ali ne i pacijentu, njemu se kaže deo istine. Ovakav pristup je utemeljen time da, po nekim statistikama, pacijenti koji ne znaju da imaju maligno oboljenje žive duže i ne predaju se, za razliku od potpune predaje onih koji znaju kompletnu istinu. Moram naglasiti da se i u jednom i u drugom slučaju govori istina, razlika je kome se kaže. Moje iskustvo govori da su i jedni i drugi u pravu i da nisu u pravu, moj stav je da je potrebna procena pacijenta, nekima se može reći a nekima ne a isto važi i za rodbinu.
Dopisivao sam se sa nekim kolegama iz drugih zemalja, skupljao njihova iskustva i mišljenja. Najviše odgovora ali i prvu uvodnu rečenicu sam dobio od kolega iz Egipta (ne bih je prepoznao). Njihov stav je izričit, najgore od svega je davanje lažne nade, jer lažna nada vodi do nadrilekara i ostalih otimača novca. Treba biti vrlo jasan i precizan, pacijenti nisu medicinski obrazovani i hvataju se za reči koje su nesmotreno izgovorene.
Uvodna rečenica je iz knjige Agate Kristi "Ubistvo Rodžera Akrojda" i napisana je pre 90 godina. Možda je ovaj tekst nekome dosadan ali oni koji znaju, oni koji poznaju pogled koji ima pacijent u dubokoj patnji razumeće me.

Radiolog je pored pacijenta

Ako vas lažu...

Setio sam se našeg starog filma i scene iz njega, svi je znaju - nisi muzičar? - Jesam, jesam, kako da nisam. Nisam prepričavao scenu, poznata je. Šta me je navelo da se setim? Pritužba pacijenta, zove i doslovno kaže - zašto lažete, imate na sajtu slike gde se vidi puno prostora, svetlo je i čisto a ono kad se uđe nema gde čovek da se okrene, reklamirate da vam je doktor uvek tu a morao sam da čekam da neko odnese moje slike i vrati se sa nalazom. Zašto lažete?

U prvi tren sam bio zbunjen, pitam o kome se radi i kada je bio kod nas a nakon odgovora pogledam spisak pregledanih pacijenata i kažem mu da on uopšte nije bio kod nas jer kod nas jeste puno prostora, svetlo i čisto. U prvi mah mi ne veruje, ponudim da uključim kameru ako želi da se uveri. Objašnjava mi gde je bio, mada nije morao, odmah mi je bilo jasno. Kažem, žalim, niste bili kod nas. Kako? Ne znam kako, jednostavno niste bili. Ali, pitao sam da li je to Neo Mag i rekli su da jeste. Gospodine, to je njihova sramota a ne naša. Voleo bih da razmislite o još jednoj stvari - ako su vas lagali o svom identitetu, šta mislite da li je nalaz tačan ili laž?
U prvom trenutku sam se začudio ali to je trajalo kratko, radi se samo o moralnim i mentalnim kapacitetima a kada ih neko nema, sve je moguće.
Čudni su motivi za laganje, svako ima svoje, razumem ja to. Neko laže da bi spasio svoju glavu, neko laže zato što mu je neprijatno, neko laže jer je jednostavno lažov a neko laže iz pohlepe. Da se ne obmanjujemo, ljudi iz ove priče sigurno ne lažu da bi spasili svoju glavu a da li im je neprijatno što oni nisu mi, ne mogu da dokučim. Ostaju izgleda preostali razlozi. Razumem ja i večitu želju za novcem ali je ne razumem kada se radi o zdravlju, valjda postoje neke granice koje ne smeju da se pređu, valjda postoje neki obziri koji nas razlikuju od...hteo sam reći životinja ali ne znam koje to životinje imaju veze sa novcem a video sam mnogo primera da životinje pomažu jedna drugu iako su različite vrste...izgleda da je izreka - čovek je čoveku vuk - tačna. Možda je u pitanju strah, strah je uvek u modi, posebno kod nas, strah ima plodno tlo na kome raste a tu gde je pođubreno, raste još bolje i brže. Čak zamišljam situaciju, nakon što su prevarili pacijenta, osmesi na licima - velika pobeda, uspeh, možda se i malo popilo, nije nam to strano. Da pretpostavimo, da izmislimo jednu hipotetičku situaciju - da je pacijent smrtno bolestan, neko se raduje njegovoj bolesti i eventualnom kraju života, ma ne samo raduje, nego i popije u to ime, opijen pirovom pobedom nastalom prevarom. A kada se popije onda se i zapeva, što da ne - naručio bih im pesmu Rambo Amadeusa - Doh Kihot, posebno onaj deo - E, moj Sančo, ljudi niski duhom za vino i slaninu lako po potrebi menjaju doktrinu...
Neću više da pišem, ponoviću neke slike, čisto da se vidi da ste sigurno zalutali ako niste u ovom prostoru. Zbog svega kada krenete kod lekara na skupi pregled razmislite, verujete li da ste dobili tačan nalaz od onih koji vas lažu?

Neo Mag

Neo Mag

U poslu Neo Mag

Čekaonica

Ovako izgleda

Objekat Neo Mag

Dobro došli u Neo Mag

Neo Mag - reči

Pročitao sam na Facebooku, ne samo pročitao već i podelio sa prijateljima, jednu zanimljivu rečenicu:
Dve dijagnoze u srpskim bolnicama:
- Nije ti ništa
- Šta si čekao do sad?

Zvuči zabavno i smešno ali je daleko od toga. Stavimo se u ulogu prosečne osobe koja živi u Srbiji - muškarac, star od 45 godina, visok 178cm, težak 86 kg, kredit, dvoje dece, auto koji se kvari, šef koji se dere, nikada dovoljno para, večito stres, često popije više nego što treba, pritisak visok ili žena, isto 45 godina, visoka 161 cm, koji kilogram više, minus u banci, dvoje dece, muž za koga sumnja da se viđa sa drugom, nezadovoljstvo izgledom, najbolja prijateljica koja je mrzi i daje uvek loše savete, pritisak nizak ili visok, nikada normalan, nezadovoljna izgledom, zabrinuta za decu, dilema šta da skuva, nezadovoljna time što niko neće da pomogne, mrzi svekrvu, nezadovoljna izgledom, ima šefa koji se udvara, fotošopuje svoje slike na facebooku i makar jedan manijak joj šalje sexualne poruke. Sada prosečna osoba oseti zdravstvene probleme, odluči da ode do lekara, čeka sat, dva ili više da dođe na red kod lekara opšte prakse. Lekari opšte prakse nemaju široke mogućnosti za dijagnostiku, urade ono što mogu i moraju ali i oni se uklapaju u sliku prosečnog lekara u Srbiji: ima platu veću nego skoro svi koje poznaje ali nije mu dovoljna, deca ga zovu dok radi da pitaju za svaku sitnicu, ruke su mu vezane gomilom propisa koji su loši, mora da štedi na receptima. Izvestan broj ljudi dolazi jer su nezadovoljni, nisu stvarno bolesni, makar nisu bolesni od bolesti već od samog života, uglavnom dobiju dijagnozu - Nije ti ništa. Ali, oni su uporni, dođu ponovo i ponovo i ponovo, na kraju dobiju uput za specijalistu. Zakažu pregled, čekaju koji mesec, zavisno gde ali uglavnom ih niko ne pita ništa, dobiju neke nalaze i vrate se kod lekara. Gori je primer sa onima koji su stvarno bolesni, dok prođu čitav proces završe sa pitanjem - Šta si čekao do sad? U celom sistemu su svi ljuti a zdravlje je sve gore a nezadovoljstvo sve veće. Nema krivaca, takvo je stanje.

Zašto pišem sve ovo? Zamislite na šta bi ličilo da dođete na pregled u privatnu ordinaciju i dobijete samo jednu od te dve rečenice a događa se, naravno ne kod nas, niti sme da se dogodi ikada kod nas. To je razlika između nas Neo Mag Niš i ostalih, kada već plaćate pregled makar dobijate pažnju, da ne promakne nijedan detalj jer nama su ti detalji nekada najvažniji i predstavljaju kap koja prelije čašu spoznaje vašeg stanja. Možda nećete izaći zdraviji (ovo je dijagnostika a ne terapija) ali ćete izaći sa istinom i nikada sa jednim od dve srpske dijagnoze.

Magnetna Rezonanca

Pitanja i odgovori - Drugi deo
1. Da li je štetan pregled na magnetnoj rezonanci?
- Ne, nema dokazanih štetnih efekata, nema zračenja, nema nikakvih drugih štetnosti. Moguće je pregledati trudnice, decu u utrbi majki, bebe.
2. Zašto se ne radi pregled kod osoba u nesvesti?
- Potrebna je saradnja sa pacijentom, pregled traje dugo i pacijent mora biti potpuno miran ali svestan. Kod hitnih pacijenata se radi pregled Kompjuterizovanom Tomografijom
3. Da li vi pregledavate decu?
- Da, stariju od 10 godina a mlađu samo ako je moguće obezbediti da dete bude mirno

 

Magnetna rezonanca - put do nas. Tel 018/520-640

Pitao me jedan mlađi prijatelj gde se nalazimo, odgovorih mu: Stari Gavrilović ali vidim da me i dalje zbunjeno gledao. Počeh - posle je bila Nana ali mu nije bilo jasno. Shvatih da ipak ne zna svako gde se nekada davno nalazio Gavrilović a verujem da mnogi koji su mlađi ni znaju šta je to "Gavrilović". Uopšte korišćenje nekadašnjih starih naziva zbunjuje mnoge. Problem je veći jer su karte i mape koje se nalaze na internetu uglavnom neupotrebljive. Uspeli smo da umolimo Google da kada se na Google Maps ukuca Neo Mag Niš pokaže na tačnu lokaciju ali kada se traži po adresi ulazimo u zonu sumraka. Ne samo naš objekat već i susedni su razbacani svuda po gradu. Nama najbliža zgrada je na sasvim drugom kraju grada na mapi a ovaj deo ulice kao da ne postoji. Izgleda da je nekome bio problem da upiše brojeve a čak i da obeleži zgrade stare više od 30 godina.

Kako onda doći do nas?

1. Možete nas pozvati telefonom kada ste blizu i možemo vas navoditi na pravi put.

2. Ako dolazite kolima iz centra grada idete pravo, prođete prvi semafor, sa desne strane je Narodno pozorište a sa leve zgrada Suda, prođete Gimnazije koje su levo od vas, prođete drugi semafor i na trećem semaforu (za one koji poznaju stari Niš - Crveni pevac) skrenete desno. Nastavite pravo, prođete semafor i na prvoj raskrsnici nakon semafora skrenete desno. Videćete da je levo od vas gradski park Čair. Nakon desetak metara se nalazimo mi.

To možete videti i na našem YouTube kanalu - Neo Mag.

2. Ako dolazite iz pravca Niške Banje prođete Vojnu Bolnicu, prođete Gradsku Bolnicu, idete pravo ka Centru i na prvom semaforu nakon Gradske Bonice, nekoliko stotina metara nakon bolnice skrenete levo. Nastavite pravo, prođete semafor i na prvoj raskrsnici nakon semafora skrenete desno. Videćete da je levo od vas gradski park Čair. Nakon desetak metara se nalazimo mi.

To možete videti i na našem YouTube kanalu - Neo Mag.

3.  Ako dolazite od Doma Zdravlja nastavljate pravo ulicom Vojvode Mišića do Čaira i čim vidite Čair levo vi skrenite desno.

Neo Mag Niš - Magnetna Rezonanca

Uobičajena pitanja i odgovori - Prvi deo

Stalno se susrećem sa prilično istim pitanjima. Pokušaću da odgovorim na većinu:

1. Zašto MR pregled kolena kod vas košta više nego kod nekih drugih?

- MRI kolena spada u najzahtevnije preglede jer se radi o zglobu koji je sastavljen od mnogo potpuno različitih elemenata. Da bi se svaki od tih elemenata uopšte video potrebne su jake mašine i vrlo iskusni radiolozi. Pregled koji je jeftin je na mašini višestruko slabijih mogućnosti i nije dovoljan kod ozbiljnijih povreda jer prikazuje samo deo potrebnih struktura dok se jedan deo uopšte ne detektuje. Takođe, mogućnosti jakih aparata su mnogo veće jer pored osnovnih T1W i T2W sekvenci sadrže i niz drugih koje ne postoje na slabijim a neophodne su.

2. Zašto je bitno da radiolog prisustvuje pregledu?

- Osim slike postoji veliki niz informacija koje se mogu dobiti samo razgovorom. Tokom pregleda radiolog odlučuje koje su dodatne sekvence potrebne a to je nemoguće naknadno. Niko od nas radiologa nije čudotvorac da može da zna informacije koje nije dobio niti da nagađa šta bi se videlo da je dodata još neka sekvenca

3. Koliko traje pregled?

- Pregled traje onoliko dugo koliko je potrebno da dođemo do tačne dijagnoze. Nekada traje 15 minuta, nekada 30 a nekada i 120 minuta. Jedno je sigurno - nikada ga nećemo skratiti i time ugroziti vaše zdravlje

4. Zašto dajete kontrast?

- Kontrastno sredstvo je tečni gadolinijum i ne postoje kontraindikacije za njegovo davanje. Ipak, kako se radi o povećanju cene pregleda, kontrastno sredstvo aplikujemo samo kada smo prinuđeni a videćete u poređenju sa cenama ostalih, naplaćujemo samo fabričku cenu. Kontrastno sredstvo aplikujemo kada moramo da "obojimo" promene i da procenimo koliko su te promene važne.

5. Da li je moguće pregledati pluća na magnetu?

- Da, moguće je, imamo i koilove za pregled a i specijalizovane programe. Ipak, uvek je neophodno uraditi CT pregled. MRI može biti jedino dopuna a nikako osnovni pregled.

6. Da li je potrebno poneti prethodne nalaze iako su sa drugih pregleda?

- Da, potrebno je poneti sve nalaze, čak je normalno obaviti sve preglede pre magnetne rezonance jer je to u vašem najboljem interesu. Magnetna rezonanca je "kruna" prethodnih pregleda i treba da objedini sve što je pre toga urađeno.

Magnetna rezonanca - Neo Mag, ljudi i mašine

Nisam mogao a da ne pogledam kako to izgleda kod konkurencije i slatko sam se smejao. Razumem želju da se hvali svoje ali čime? Beskrajno ponavljanje priče kako su najbolji, sa najboljim aparatima i najboljim stručnjacima ali, i opet ali, i opet ali, ko i čime? Ko su ti vanzemaljski stručnjaci koji rade i na kom "najboljem" aparatu (ni jednu lošu reč o mojim kolegama neću nikada reći iako neki od njih stalno blate mene)? Slike koje imaju su skinute sa reklama za osiguranje i nekih drugih stranih sajtova. Čega se stidite? Ili ste toliko svemirski da bi nam progoreli oči ako bi videli te nestvarne aparate? Dosta o vama, previše reči i vremena sam potrošio.

Malo o nama...Nakon samo nekoliko dana svuda možete videti naša nasmejana lica pored naših aparata i ne zovemo ih svemirskim ali slika je odlična a to je početak, biće još bolja. Ne nazivamo sebe najvećim stručnjacima ali naša imena znate, nas vidite licem u lice, naš potpis stoji na nalazu. Na našim reklamama nisu tuđe slike ali mi imamo šta da pokažemo a nemamo čega da se stidimo, ni ljudi, ni aparata a o prostoru neću ni da govorim, kod nas se niko ne gura, svetlo je, prijatno i čisto.

Nije presudno ali nama je veoma važno - topla, ljudska reč a ne arogancija. Za ovih tek par dana kroz našu kuću je prošlo nekoliko veoma bolesnih ljudi, teške ljudske drame i sudbine su nam bile pred očima, dijagnostika nije lak i prijatan posao. Kakvi bi mi bili ako se krijemo? Treba hrabrosti i znanja da se stane oči u oči sa nekim i da mu se saopšti teška, nekada presudna rečenica, da bude potpuno istinita i da nudi rešenje i nadu.
Zato ćete i dalje viđati naša lica, čitati o ljudskim sudbinama, jednostavno - mi imamo šta da napišemo.

Magnetna rezonanca i internet

Internet je divna stvar, svi mi svakoga dana koristimo mrežu za puno toga a najviše za traženje informacija. I to je u redu, informacije su neophodne a tri slova www kriju magiju. Možete saznati cene, možete saznati vesti, možete se obrazovati, možete kupovati, možete rezervisati hotel, gledati filmove i serije, slušati muziku, lajkovati, hejtovati ali jednu stvar nikada ali nikada i nikada nemojte raditi - nemojte se lečiti čitajući tuđa iskustva, nemojte uzimati lekove zato što ih uzima neko drugi, nemojte sami sebi postavljati dijagnoze. Nemojte verovati ni "stručnjacima" jer niko ne može da postavi dijagnozu samo na osnovu površnih usmenih informacija. Najviše štete sebi možete naneti lečeći se sami ili putem saveta nestručnih lica. 

Medicina je teška i komplikovana nauka koja traži puno odricanja i mnogo iskustva, ono što je nekome isto iskusnom oku je različito.

Svoje zdravlje poverite lekarima a ne nestručnim savetima čak i kada su ubeđeni da čine nešto dobro.