Ono što lekari kriju od Vas: Rak i društveni život

Nikada ne idite doktoru čije kancelarijske biljke su uginule.

U prvi tren mi je bilo smešno a onda ipak nije. Znam kako nekada izgleda radni dan, gomila ljudi, gomila bolesti, iznenadili bi ste se kada bi saznali koliko lekara na kraju radnog dana ima suicidalne ideje a koliko popije lekove za smirenje. Uglavnom pričam o svojim iskustvima, ne o tuđim, o ljudima koje poznajem o prijateljima koji nisu sa nama. Sećam se hirurga sa kojim sam se družio, izašao je iz operacione sale, oprao se, ušao u svoju kancelariju, radno vreme je odavno isteklo, uzeo je da popije šoljicu kafe i umro. To nisu priče koje se pričaju deci koja se ubeđuju da postanu lekari. Iz tog ugla uvelo cveće ne deluje tako strašno. Ipak, ako neko postavi cveće i ne neguje ga, nego dopusti da propadne razmislite da li će tako dopustiti da propadne i vaše zdravlje. Nega cveća, nega bolesnika, ima smisla. Dobri organizatori će naći nekoga da to radi za njih, veliki radnici će sve raditi sami. Znate li koliko ima lekara koji se brinu za Vaš život a svoj su prepustili bolesti? Znate li koliko ima lekara koji ne dočekaju da osete kako je biti penzioner? Pitam se koliko ljudi bi se lečio kada bi znao koliko je bolesnih lekara. Ne mislite da je to samo kod nas, dobro, priznajem, mi jesmo neodgovorni ljudi, ovoliko zapuštenih, nelečenih ljudi mislim da nema ni u Indiji gde ni nema dovoljno lekara. Znam da mi iz Indije i Egipta svaki dan pišu kolege i mole me da dođem kod njih makar koji mesec. I kod njih lekari umiru pre vremena. U tom dopisivanju su mi poslali jedno zanimljivo istraživanje sa naslovom - Šta lekari kriju od Vas? Istraživanje nije bilo neko bezvezno, obavljeno je u SAD na nešto više od 3000 žena obolelih od raka dojki. Rezultati su bili zapanjujući. Žene koje su vodile ispunjen društveni život u odnosu na one koje su se povukle iz života umirale su u manjem broju, potpuno ozdravile u mnogo većem broju. Te brojke nisu beznačajne a nisu ni na nivou statističke greške, kreću se od 33 do 54%. Amerikanci su uredni u ispitivanjima, obrađivali su sve moguće podatke, čak i da li su žene aktivne na društvenim mrežama, idu li nedeljom u crkvu, imaju li podršku porodice, imaju li podršku prijatelja. 

Da li Vam je iko ikada prepisao druženje kao lek? Mislim da je pravo vreme da ga prepišete sami sebi a ako Vas iko pita slobodno recite da Vam je jedan lekar propisao da se družite, pozovite se na mene (možete da pozovete i mene).

Zašto je to tako? Duboko verujem da nije sve samo u lekovima, suviše iskustva imam da znam kako se čuda dešavaju. Ja sam optimista po svojoj prirodi, verujem da se bolest može pobediti i verujem da svako zaslužuje normalan život. Sad malo reklame, ako se već razbolite tu smo mi - Dijagnostički centar Neo Mag, dođite na vreme.

Neo Mag

Prva rečenica bloga nije moja, izgovorila ju je Erma Bombeck koja je takođe napisala: Tanka je linija koja razdvaja smeh i bol, komediju i tragediju, humor i bolest. Lepo i tačno, zato se ne zatvarajte u četiri zida bili zdravi ili bolesni, hodajte, šetajte, pričajte sa ljudima, ne krijte bolest, ne bežite od bolesnih, ljudi su isti kao i oni koji su prividno zdravi.